SREBRNA NARUKVICA GRIVNA
Težina: 103 g
Materijal: srebro
Period: 18. vek
Poreklo: Srbija
Balkan je oduvek bio područje susretanja zapadnog i istočnog sveta. U srednjem veku to su bili zapadna Evropa sa jedne i Vizantija sa druge strane, a od poznog 14. veka umesto Vizantije glavni faktor na ovom podneblju postaje nova velika sila u snažnom usponu – Osmansko carstvo. Uticaji različitih kultura su se odrazili i na rad zanatlija na Balkanu, pri čemu su oni uspeli da svojim delima dodele i lični – lokalni pečat. Sve ovo se odnosi i na razvoj i dizajn nakita u Srbiji. Srednjevekovni nakit koji je pripadao vladarima i plemstvu do danas je sačuvan u malom broju. Međutim, u 18. i 19. veku na izuzetno kreativan način se razvijao etnografski nakit koji se nosio uz narodnu nošnju, i koji je bio dostupan širem sloju stanovništva. Velika raznovrsnost i složenost ovog tipa nakita svedoči o izvanrednom umeću lokalnih zanatlija. Etnografski nakit predstavlja spoj lokalne tradicije sa orijentalnim uticajima.
Vizantijska moda odevanja podrazumevala je rukav na ženskoj odeći koji se završavao manžetnom od tkanine, koja je mogla biti ukrašena srebrnom žicom i biserima, tako da nije bilo mesta i za narukvicu. Međutim, kod orijentalne odeće Turaka rukavi su bili široki tako da je narukvica ponovo stekla ulogu nezavisnog komada nakita, postavši omiljeni vid ukrašavanja ruku. Jedan od starijih tipova narukvice jeste masivna narukvica koja ne čini pun krug, i koja je sa prednje strane dekorisana polu-loptastim oblicima koji simbolizuju ženske grudi. Za ovaj tip narukvice se verovalo da pospešuje plodnost i zbog toga su je nosile mlade žene. Tom tipu pripada i naša narukvica koja je izrađena od livenog srebra i dekorisana je graviranjem. Na prednjoj strani ona ima niz paralelnih ureza sa različito postavljenim kosim crticama. Sa leve i desne strane su istaknute polu-loptaste forme koje simbolizuju grudi, a na njih se nadovezuje zadnji deo narukvice koji je dekorisan nizom kružića sa spiralnim žljebovima.
