Svetski lovci na ukradena blaga stižu u Srbiju – šta će prvo tražiti? VIDEO
Svetski lovci na ukradena blaga stižu u Srbiju.IZVOR: B92
Shutterstock/MilaJphotos
Prisustvo kompanije “Art los redžister” koja se u zapadnim medijima opisuje kao “detektivski servis za umetnine”, najavio je predsednik te firme, britanski pukovnik Džulijan Redklif. Prva misija je potraga za dragocenostima nekadašnje Narodne biblioteke Srbije, koja je izgorela u bombardovanju 1941-ve.
Istraživali smo: Šta se krije iza mutne misije Britanaca i zašto stručnjaci upozoravaju na opasan lov u mutnom?
Poznati lovac na ukradeno umetničko blago, pukovnik Redklif, najavio je da će u Srbiji pružati usluge koje će omogućiti bolje evidentiranje bogatog srpskog umetničkog nasleđa. Namera je da se sva pokretna kulturna baština opiše i katalogizuje. Redklif je spreman za saradnju sa srpskim institucijama.
Pitanje je da li on potreban nama?
Muzejski svetnik Nikola Kusovac kaže da se treba čuvati “njihovih darova”.
“Iskustvo me uči, kada dolaze takvi ljudi kao što je ovaj, a još je Britanac, da se čuvaš tih njihovih darova. Ne dolaze ništa dobro da urade”, napominje on.
Sve muzejske ustanove koje se bave zaštitom pokretnih kulturnih i umetničkih dobara u Srbiju vode evidenciju. To im nalažu i zakon i etika struke.
Opetarivni direktor Narodnog muzeja Gordana Grabež navodi da se evidentira svaki predmet koji uđe u muzejsku instituciju.
“Kada predmet uđe u neku muzejsku instituciju, evidentira se u ulaznoj knjizi, zatim prolazi procedure u smislu komisije koja određuje da li je predmet vredan da bude evidentiran u muzejskoj zbirci, upisuje se u inventarnu knjigu i izrađuje prateća dokumentacija”, kaže ona.
Kao glavni čovek za posao u Srbiji predstavljen je Vukašin Minić Volf, operativac britanske detektivske agencije FIA. Minić je najavio da će prva misija biti Narodna biblioteke Srbije bombardovana u Drugom svetskom ratu jer postoje svedočanstva da su pre požara pokradeni najdragoceniji srpski srednjovekovni rukopisi.
“Oni sada tu pokušavaju da otkriju neke kriminalne rabote. Vidim da je prethodno istraživao blago koje je milošević izneo. Sve te stvari koje govore da se radi o ljudima u čiju dobru nameru treba sumnjati”, napominje Kusovac.
Redklifova firma je i deoničar najvećih svetskih aukcijskih kuća “Sotbis” i “Kristis”, koje trguju izuzetno vrednim umetninama.
Poznati su po korišćenju nekonvencionalnih metoda u sakupljanju podataka o nestalim umetničkim delima i visokim provizijama za njihov povratak vlasnicima.
“Moje iskustvo govori da ti ljudi jako dobro paze poreklo materijala. Kod njih se ne može dogoditi da dođe nešto što je pripadalo Narodnoj biblioteci a da oni prethodno nemaju podatke”, kaže Kusovac.
Zaključak je da u potragu za srpskim nacionalnim blagom kreće privatna kompanija iz Velike Britanije. Prema rečima stručnjaka, male su šanse da se bilo kakvi rukopisi iz narodne bibliteke pojave. Pravi cilj britanskih lovaca u mutnom, ostaje nejasan.
https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2021&mm=10&dd=07&nav_category=1864&nav_id=1933555
Najveća enigma našeg modernog slikarstva (1) – Afera Bosilj
Autor: Milena Marjanović 17. maj 2021.
Sa izložbe. Dr Ivana Bašičević pred slikom Pomračenje sunca, iz 1961. Foto: Milena Marjanović.
Nazivaju ga naivnim slikarem, autsajder umetnikom, predstavnikom marginalne umetnosti, art-brut umetnikom. Njegovo delo i danas predstavlja zagonetku, zato što je toliko drugačije autentično od svega ostalog, da ga svako svrstavanje na jednu od linija savremene umetnosti, nepotpuno određuje. Akcenat izložbe o kojoj je ovde reč, nije samo na autentičnosti slikarstva Ilije Bašičevića Bosilja (1895–1972) nego, pre svega, na njegovom autorstvu, to jest, postavkom se dokumentuje da je ono zaista njegovo.
Pročitaj ceo članak na: nova.rs
KOLIKO MOGU DA ZARADE KOLEKCIONARI PUTEM INTERNET PRODAJE?
IZVOR BLIC BIZNIS – Tekst objavljen: 19.01.2020 13:00
Kolekcionari su se nekada okupljali na sajmovima, u antikvarnicama, zalagaonicama ili na kućnim rasprodajama, ali digitalna era sve više seli njihov hobi (ili posao) na internet
Na brojnim sajtovima za onlajn prodaju danas se mogu naći predmeti za koje kupci plaćaju vrtoglave sume novca, poput kompleta gramofonskih ploča iz 1982. koje vlasnik “ceni”oko 300 evra, starih stripova od 700 evra, kolekcija znački vrednih 150.000 dinara ili retkih džepnih satova koji na aukcijama dostižu cenu i do 6.000 evra.
Kolekcionare mnogi smatraju “zaluđenicima”koji sakupljaju predmete većini ljudi potpuno beskorisne. Ipak, retki novčići, poštanske markice ili srebrni escajg star nekoliko decenija, često postaju pravi kolekcionarski predmeti koji su retki i vredni na tržištu. Tako mnogi odlučuju da svoj hobi praktično pretvore u posao, kupujući ili dalje preprodajući primerke koji u međuvremenu dostižu još veću cenu.
Pročitaj ceo članak na: kamatica.com
POSLOVANJE BUVLJIH PIJACA KOD NAS I U SVETU
14. marta 2020.
Autor: Aleksandra Galić – Broj 170, februar 2020.
Na nekim buvljacima u Srbiji promet je za poslednju deceniju opao skoro dvostruko, dok neke druge pijace svojim izgledom i poslovanjem pokušavaju da se približe onima u Londonu i Parizu. Većina je zapravo negde na sredini. I dalje su to samo mesta za kupovinu „svega i svačega“, daleko od nekih buvljaka u svetu koje se preporučuju i u turističkim vodičima.
Pročitaj ceo članak na: BIZNIS&FINANSIJE
TRŽIŠTE ANTIKVITETA U SRBIJI POGOĐENO PANDEMIJOM Traži se sve, od igle do lokomotive
Autor: Marko Miladinović – 25.11.2020
Iako je država sa relativno malim brojem stanovnika, Srbija poseduje stabilno tržište antikviteta. Kao i u mnogo drugih delatnosti, centar trgovine starim predmetima nalazi se u glavnom gradu.
Sajam antikviteta već dugi niz godina održava se obično dvaput mesečno, najčešće u prostorijama beogradskog hotela Slavija.
Marko Stojanović, organizator Sajma antikviteta, kaže za Biznis.rs da se u uslovima pandemije ovi redovni sajmovi održavaju sa donekle smanjenim brojem izlagača, kako bi se poštovala propisana distanca između prodavaca i posetioca, naravno uz poštovanje svih drugih zaštitnih mera, kao što su obavezno nošenje maski za lice i upotreba dezinfekcionih sredstava.
Pročitaj ceo članak na: Biznis.rs
TAČNO VREME VEĆ DVA VEKA
Z. Golubović | Večernje novosti | 18.06.2010.
Poznati srpski slikar Nikola Graovac, Topoli je ostavio i vrednu zbirku časovnika. Sam je izrađivao dotrajale delove i popravljao satove koji i danas zvone i rade
Veliki srpski slikar dvadesetog veka Nikola Graovac (1907—2000) poslednje godine života i umetničkog stvaralaštva proveo je u Topoli. Oduševljen Šumadijom, njenim predelima i ljudima, ostavio je zadužbini kralja Petra Prvog Karađorđevića na Oplencu izuzetno vredan legat, koji osim slikarskih dela sadrži i više predmeta primenjene umetnosti.
Autor je oko deset hiljada slika i ni jedna nije ispod praga vrednosti. Odabrao je 35 da pokloni oplenačkoj Zadužbini. Legat sadrži još kolekciju starih satova, zatim čaša, bombonjera i pehara koje je godinama sakupljao. Stalna postavka ovih predmeta izložena je u Vinogradarevoj kući i godišnje je poseti oko sto hiljada ljudi.
Zbirku stonih, kaminskih i zidnih satova krasi lepota oblika i materijala, patina vremešnosti i to što još uvek pokazuju tačno vreme. Najstariji je stoni sat (tabernakl), izrađen oko 1760. godine u Austriji, na kome piše JOHAN KOTLER Eisenstadt. Iz austrijskih radionica je sat pritik sa figurom konjanika, kaminski “lovački” sat i veći broj stonih satova koji potiču sa početka devetnaestog veka. Kaminski sat sa figurom ribara izrađen je 1780. godine u Holandiji, a tabernski sat sa bistom žene 1840. godine u Francuskoj.
Pročitaj ceo članak na: Novosti.rs
STARI NAMEŠTAJ ODEVA U NOVO RUHO Inženjer vazduhoplovstva osvaja svojim stilom restauracije i dizajna
Autor: Julijana Vincan |13.11.2020
Sve češće se ljudi pre odlučuju da obnove nešto od stilskog nameštaja koji su nasledili, nego da kupe novi. Iako su baš ti komadi izuzetnog kvaliteta, lepo i dobro urađeni, opet neretko ostavljaju suviše starinski utisak.
Tu u pomoć uskače Marija Lukić, diplomirani mašinski inženjer vazduhoplovstva. Osim što je profesor stručnih predmeta u Mašinsko-saobraćajnoj školi u Čačku, takođe je i vlasnik ateljea za restauraciju i redizajn starog nameštaja „Shabby Chic Design“.
Pročitaj ceo članak na Biznis.rs
