Nedelja, 16.decembar 2018.
Berza antikviteta kupuje razne antikvarne predmete i umetničke slike.
Berza Antikviteta

autori slikari umetnici

Prevodioci za sve jezike. Non stop! Diskrecija!


stari zanati

sa starog gramafona

zanimljivosti antikviteti Antikviteti - zanimljivosti

Pojmovi:

Antikviteti, berza antikviteta, Novi Sad, kupovina, antikvarni, antikvarnica, antikvitete, kupujem, prodaja, prodajem, predmet, predmeta, predmeti, ponuda, procena, oglas, oglašavanje, stare, stari, slika, slike, stilski, umetnička, umetničke, umetnički, umetničkih, nameštaj, nameštaja, berzom, starine, staro, vredni, zbirke, aukcija, aukciska, klasičan, klasična, klasični, kolekcije, kolekcionari, kolekcionarski, kupoprodaja, redak, retke, Srbija, Srbiji, Srpski, Srpske, Srpsko tržište.

Zanimljivosti - bajoneti:

Bajoneti su vrsta hladnog oružja koje po kvantitetu zauzima sam vrh široke palete hladnog oružja uopšte. Po najednostavnijoj definiciji bajonet je bodno i sečno-bodno oružje za blisku borbu koje se stavlja na pušcanu cev a može se koristiti i bez puške kako za napad tako i za ličnu odbranu.

Nastanak i razvoj bajoneta


Samo ime bajonet vodi poreklo od vrste lovackog noža (bayyonnete) koji se krajem 15. veka pojavio u gradu Bajonu (Bayonne), a nastao je iz potrebe da bi se musketari u borbi oslobodili zaštite kopljanika što je ubrzo uslovilo i pretvaranje samih kopljanika u musketare.

Prema raspoloživim izvorima bajonet su prvi put upotrebili Francuzi 1642. godine u borbama u Flandriji a u naoružanje su ga zvanicno uveli 1669. godine opremivši jedan puk kraljevih strelaca, a u periodu od 1674 do 1675. godine još nekoliko pukova.

Obzirom da se bajonet u prvim godinama svoje upotrebe pokazao kao efikasno oružje primer Francuske sledile su i neke druge zemlje pa je tako u redovan vojni sastav bajonet uveden u Holandiji 1647. godine a u Engleskoj 1672. godine.

Osnovna karakteristika prvih bajoneta uvedenih u redovan vojni sastav ogledala se u tome što se drvena drška bajoneta dužine u proseku 20 cm uvlacila u cev muskete (puške) cime je bila onemogucena istovremena upotreba muskete vatrenim dejstvom sa bajonetom što se pokazalo krajnje neprakticno a nekada i fatalno u samoj borbi.
Po obliku prvi bajoneti su bili u obliku dvoseklog noža ili trouglastog poprecnog preseka prosecne dužine oko 30-40 cm.

Dalju sudbinu bajoneta i njegov opstanak odredila je izgubljena bitka kod Kilikrenkija pod zapovedništvom engleskog generala Endrjua Mekeja, koji je ocenivši da je sam sistem uvlacenja drške bajoneta u samu cev puške najviše ''zaslužan'' za njegov poraz, pa je konstruisao bajonet koji se pomocu celicnog prstena naticao na cev te je na taj nacin bio rešen problem upotrebe puške vatrenim dejstvom istovremeno sa bajonetom na cevi. Ovakav sistem je krajem 17. veka uvela Francuska i nemacke države a uskoro i oružane snage drugih zemalja.

Sledeci korak u poboljšanju takticko-tehnickih karakteristika bajoneta nacinjen je 1740. godine, konkretno sistem ucvršcivanja bajoneta na cev pomocu zareza na prstenu bajoneta kroz koji je prolazila mušica cevi i poseban ispust na cevi puške koji je konacno rešio stabilnost samog bajoneta.

Iz gore izloženog ocigledno je da je bajonet veoma staro oružje koji je do polovine 18. veka pretrpeo nekoliko osnovnih konstruktivnih rešenja da bi u prvoj polovini 19. veka pa do danas postao takoreci nezamisliv deo streljackog oružja zadržavši prvobitnu namenu.

Prateci razvoj pušaka bajoneti se modernizuju tako da se u 19. veku javljaju bodni bajoneti raznih oblika (trobridni, cetvorobridni), zatim bodno-secni bajoneti u obliku jednoseklih i dvoseklih noževa sa sistemom navlacenja na pušku pomocu posebnog ispusta na prednjem okovu kundaka nazvanim ''rebro'' kao i bajoneti koji su stalni i sastavni deo puške a takođe mogu biti bodni ili bodno secni (sistem preklapanja).

Razvoj i upotreba bajoneta na tlu Srbije i Jugoslavije

U periodu nastajanja moderne srpske vojske, tacnije pocetkom 19. veka kao sastavni deo naoružanja nižih cinova pešadije, inžinjerije, sanitetskih jedinica, signalista i nekih drugih službi, uveden je tesak koji je za navedene cinove u neku ruku predstavljao i prepoznatljiv znak elitizma u slicnom obimu kao što je sablja imala za oficirski kadar, pa samim tim je imao mnogo vece znacenje od obicnog oružja.

Medutim Srbija kao mala država opterecena stalnim finansijskim teškocama i medunarodnim politickim odnosima nije uvek uspevala da svoje jedinice opremi odgovarajucim oružjem pa je bila primorana na iznalaženje drugih rešenja. To se desilo i sa tesacima koji su nabavljani iz uvoza (pretežno iz rusije) pa je nedostatak nadoknadivan takozvanim surogatima, odnosno bajonetima koji bi koliko-toliko uspešno zamenili tesak a cena im je bila prihvatljiva.
Vrlo važnu ulogu u zameni tesaka odigrao je nož za ''Vensensku ili Belgijsku'' pušku ''Mini Frankot-Petrovic'' model 1856. Sam nož nazvan ''Vensenski'' predstavljao je teško i glomazno oružje a po obliku seciva pripadao je takozvanom jataganskom tipu.

Ovakva uloga bajonetima nije dodeljivana samo u tadašnjoj Srbiji mnoge velike države u 20. veku, posebno Nemacka uvode u svoje elitne jedinice i policiju bajonete posebno ukrašene, sa temnjacima i prikladnim graviranim detaljima i natpisima na secivu bajoneta.

Pored ''Vensenske puške'' u Kneževini Srbiji bilo je dosta razlicitih pušaka od perkusionih pa preko ostragpunecih pušaka razlicitih sistema kao što su GRIN M.1867, PIBODI M.1870, VENCL M.1865, HENRI-MARTINI M.1871, BERDAN M.1870, GRA M1874. legendarne puške MAUSER-KOKA M1880, koje su se zadržale sve do poslednje cetvrtine 19. veka pa je samim tim i razlicitost bajoneta veoma velika na našem podrucju tako da kolekcionari imaju osnovnih preduslova za stvaranje veoma lepih i bogatih kolekcija.

Pojava višemetnog-brzometnog oružja Kneževinu Srbiju ne ostavlja ravnodušnom i tadašnje vlasti ulažu sve napore za nabavku takvog oružja. Srbija je inace uvek pažljivo pratila razvoj oružja i nastojala da u sastav svojih jedinica uvede uvek ono najbolje u odnosu kvalitet-takticko tehnicke karakteristike i cena, s obzirom da se oslanjala pretežno na uvoz.

U poslednjoj deceniji 19. veka Kraljevina Srbija shvatajuci opasnost koja joj preti od velikih sila u okruženju nabavlja puške sistema MAUZER M.1899, M.1899/07, M.1910 i karabin koji je bio veoma popularan M.1908. u kompletu sa noževima. Za razliku od vecine dotadašnjih bajoneta nož ''srpske'' puške je kratak, bodno-secni i veoma pogodan za rukovanje.

U balkanskim ratovima a posebno u prvom svetskom ratu bajonet na pušci takoreci ''gospodari'' ratištima širom starog kontinenta obzirom na karakter takozvanog pozicionog rovovskog nacina ratovanja.

Nakon završetka prvog svetskog rata, srbija obiluje mnoštvom raznih bajoneta, pocev od turskih, austro-ugarskih, ruskih itd.

Austrougarska armija je pre i tokom prvog svetkog rata bila opremljena puškama i bajonetima sopstvene proizvodnje (OEVG) sistema STEYR-MANLICHER, Mod 1895 kalibra 8 mm steyr pa je interesantno napomenuti da su austrugarski bajoneti spadali u kratke bodno-secne bajonete cija se oštrica nalazila sa gornje strane u odnosu na rukohvat. Ovakav sistem bajoneta usvojice i čehoslovačka fabrika ČSZ za svoje licencne puške MAUZER M.1924. samo sa neznatno dužim secivom.

Kraljevina SHS i kasnije Kraljevina Jugoslavija raspolažuci sa pozamašnom kolicinom pušaka i bajoneta iz proteklih ratova pocinje da vrši unifikaciju svih pušaka na usvojeni kalibar 7,92 mm a u skladu sa otkupljenom licencom za pušku MAUZER M.1924, cija je proizvodnja pokrenuta u tadašnjem ''ARTILJERIJSKO TEHNIČKOM ZAVODU'' ODNOSNO ''VOJNO TEHNIČKOM ZAVODU'' u Kragujevcu.

Za pušku M.1924 razvijen je i domaci bajonet, duži u odnosu na bajonet za ,,srpsku pušku,, a takode je izvršena modifikacija vec postojecih bajoneta iz ratnog plena kao što je slucaj sa nemackim bajonetom S.98aA, proizvodnje C.G.HENEL, Suhl 1914. godine, M24B, a koja se ogledala uglavnom u prilagodavanju samog sistema montaže bajoneta na novim puškama.

Do pocetka drugog svetskog rata puške M.1924 sa svojim bajonetima cinile su okosnicu lakog streljackog naoružanja vojske Kraljevine Jugoslavije.
Iz osnovnog tipa puške modela 1924 razvijeni su i drugi tipovi pušaka kao što je ''sokolska puška'' i puška namenjena novoformiranim jurišnim jedinicama vojske Kraljevine Jugoslavije model 1924 ?? , poznatija kao ''četnicka puška'', koja je bila dosta kraća u odnosu na osnovni model, za koju je bio i razvijen poseban jurišni nož sa dvobridnim secivom u obliku bodeža a koji je po potrebi mogao da se montira i na pušku.

Drugi svetski rat Kraljevina Jugoslavija je docekala nespremna i posle kraceg otpora regularne vojske bila okupirana od strane sila osovine.
Nemacka armija kao sila predvodnica ostalih okupacionih armija zaplenila je veliki deo pušaka M-1924 koje je zbog odgovarajucih takticko tehnickih karakteristika pod šifrovanim nazivom genj.291/1(j) koristila na svim ratištima širom Evrope ali uglavnom u domobranskim jedinicama i jedinicama takozvane NDH.

Narodno oslobodilacki pokret formiran u okupiranoj zemlji takode je raspolagao vecom kolicinom domacih pušaka i bajoneta mada su sami bajoneti u sastavu NOP-a vrlo retko korišćeni.

Prisustsvo raznih armija u toku drugog svetskog rata pocev od okupacionih pa do saveznickih na tlu Jugoslavije opet je imalo za posledicu pojavu bajoneta raznih tipova i oblika.

Nakon kapitulacije Nemacke armije i ostalih pridruženih sila Jugoslovenska Armija je u svom sastavu imala raznoliko streljacko naoružanje kao što su sovjetske puške ''MOSIN-NAGAN'' M1891/30 kalibra 7,62 x 54R sa bodnim cetvorobridnim bajonetom koje su povucene iz regularnog sastava vec 1948 godine, Engleske puške i bajonete Lee Enfild , kalibra .303 british, Italijanske puške modela Manlicher Carcano kalibra 6,5 mm sa preklapajucim bodnim bajonetima i u najvecem broju nemacke puške Mausser M98k sa odlicnim bodno secnim bajonetima.

Oslanjajuci se i dalje na osnovni kalibar 7,9 mm Jugoslovenska armija je u svom regularnom sastavu zadržala samo nemacke puške i bajonete i ubrzo pocela da razvija sopstveni model puške zasnovan u potpunosti na mauzerovom sistemu.

Nova puška M.1948 razvijena u Zavodima Crvena Zastava sa novim nožem ostala je u sastavu oružanih snaga SFRJ sve do 1989 godine uporedo sa superiornim poluatumatskim i automatskim puškama sistema ''Simonov'' i ''Kalašnjikov'' kada je kao ''neperspektivno oružje'' bila povucena iz upotrebe regularnog sastava JNA.

Nož Model 1948 bio je savremene konstrukcije, solidne finalne obrade dužine 37,1 cm i težine 450 grama, lak za rukovanje, kako na pušci za borbu ,,prsa u prsa,, tako i bez puške u napadu i odbrani.

Treba istaci da se danas ovaj nož u vojsci Srbije i Crne gore u posebnom ,,finišu,, dodeljuje i najboljim svršenim studentima vojne akademije VSCG kao priznanje za izvanredne rezultate postignute tokom školovanja.

Automatska puška familije M.1970 opremljena je modernim višenamenskim nožem koji može da se koristi kako na pušci tako i u druge svrhe, kao i u uslovima preživljavanja u prirodi pa do secenja bodljikave žice.

Iz izloženog je moguce zakljuciti da je bajonet prevalio veoma dug put od hladnog oružja koje je imalo osnovnu i jedinu namenu neutralisanja žive sile pa do višenamenske upotrebe i o njima bi se mogle pisati hillade stranica teksta pa je veoma teško ispricati pricu o bajonetima na nekoliko stranica isto tako kao što je i nemoguce odvojiti ih od pušaka obzirom da su bili i ostali njihov verni pratilac.

Nebojša Milanović
stručnjak za militarije i bajonete

bajoneti

bajoneti

bajoneti

bajoneti

bajoneti

bajoneti

bajoneti

bajoneti

 

Literatura:
1. Vojna enciklopedija, drugo izdanje 1970.
2. Branko Bogdanovic: Hladno oružje Srbije, Crne
Gore i Jugoslavije XIX-XX vek, Beograd, 1997.
3. Branko BogdanovicPuške, dva veka pušaka na teritoriji Jugoslavije, Beograd 1990.
4. Pravilo: Puška 7,9 mm M.48, DSZNO, Beograd 1968

Zahvaljujemo Nebojši Milovanoviću, jednom od najvećih stručnjaka za bajonete kako kod nas tako i u svetu. Preuzeto sa antikviteti.net


 

eu fondovi srbija

EU FONDOVI

današnja kursna lista

Kurs euro/dinar trenutni međubankarski u EU
Dnevni medubankarski kurs dinara


Live Traffic Feed

bitkoin prihvaćen

za "KM" oglase
Log in

Feedback Form

Nazad gore