Kurs euro/dinar trenutni međubankarski u EU
Tržište postoji. To znači da postoji i ponuda i tražnja. Ponuda je veća od tražnje i cene padaju. Pad cena je signifikantan od septembra 2008, valjda u vezi sa fin. krizom. Generalno najviše se prodaju slike akademskih slikara i to po ceni od 150 – 300€ što znači cena materijala plusdnevnica ako bi se te slike danas radile (+ provizija). To znači da oni koji su čuvali tz „obične slike (slikare)“ ne mogu da zarade njihovom prodajom. Slike poznatih autora donekle drže cenu, međutim pre njihove prodajeide dugotrajno „ispipavanje“ dokle je vlasnik spreman da spusti cenu. I tu su cene u padu aproksimativno za 30% osim za slike O. Ivanjicki koje sada vlasnici ne žele da prodaju jer se čeka novo formiranje cena. Što se tiče falsifikata sa time nismo imali problema jer sve slike idu na proveru. Falsifikati najčešće bivaju „realizovani“ kada neko želi sam da kupi sliku bez posrednika ispod tezge i po bagatelnoj ceni. O tome treba voditi računa. Tržište umetničkih slika u proteklom periodu se i karakteriše velikom ponudom starih slika koje imaju t.z. „kulturnu“ vrednost ali na tržištu nemaju nominalnu vrednost jer su kupci zainteresovani za „ime“ i ne žele da rizikuju ulažući u nepoznato. Većina vlasnika slika koji donose ove slike su sentimentalno vezani za ove predmeta a zbog starosti očekuju da slike imaju veliku vrednost i da se realizuju kao neki ček. posle npr. 2 nedelje i po dobroj ceni. Tržište je neumoljivo. Od motiva, naravno, idu najviše pejzaži a od autora srpski autori. Mora se primetiti i to da prodaju slika otežavaju zakonske regulative. Naime, da bi se slika izvezla potrebna je „papiro – logija“ te zbog toga mnogi poslovi srednje vrednosti bivaju odbačeni jer se troškovi sa ovim povećavaju. Što se tiče transporta slika u velikoj meri ova stvar je olakšana sa privatnim kurirskim službama, iako je potrebno dodatno pakovanje. Kao i u prošlim izveštajima mogu da konstatujem da je prodaja seriografija, grafika na nivou incidenta. Ipak ponekad se desi i to čudo jer postoje kolekcionari (ili njihove žene...) koji ne odlučuju o kupovini kao investiciji veće jednostavno kupuju nešto lepo po pristupačnoj ceni.
Tržište postoji, samo kao da je na veštačkom disanju. Nudi se sve i svašta, furnirani nameštaj, kabasti nameštaj itd a traži se kvalitet i to jeftino. Uvek su aktuelne fotelje Luj 16. dvosedi, kanabe-i. Postoje i određeni zaljubljenici koji su emotivno vezani za alt dojč stil ovde u Vojvodini. Iako je to praktično bio stil bogatih gazda – seljaka. Problemi kod nameštaja su sledeći. Restauracija košta više od dobro očuvanog primerka, zato se ne isplati kupovati oštećeninameštaj sa idejom da se to naknadno restaurira. Prodavci koji imaju oštećen nameštaj nikako da shvate situaciju da moraju mnogo da spuste cenu. Generalno u poslednjih godinu dana cene su pale za 40%. Govorim o onome što se prodaje. Ako se nećkate da li da restaurirate nameštaj da bi ste ga prodali, odgovor je NE. Ruke su jako skupe.
Tržište je prikriveno. Naime, uprkos navali digitalnih medija knjige se i dalje čitaju ili bar kupuju i drže na policama. Konkretno problem prodaje knjiga preko naše berze je taj što je njihova pojedinačna cena od 3 do 8€ suviše mala a troškovi prodaje i transporta veliki. Eventualno postoji mogućnost dase uspostavi neko tržište sa prodajom kompleta koji po pravilu vrede oko 50€. Nove knjige, iako imaju bombastične naslove, ne mogu da zamene stare jer su stare izrađene da traju a nove da se raspadnu posle 5 godina (ako se ponekad i čitaju). Trenutno smo bombardovani hiperprodukcijom broširanih izdanja Anglosaksonskih prevoda (loših).
Lampe su i umetničko delo a mogu biti i koristan predmet. Doduše, kolekcionari više cenepetrolejke koje nisu elektrifikovane tako da stoje u prostoru kao umetnički predmet. Za njima će uvek biti interesovanje. Sa vremenom ih ima sve manje jer su krhke i lome se. Naročito nedostaju senila i čuvari plamena. Ponuda je slaba, ali tržište postoji. Dodatniproblem je i transport lampi.
I satovi slično ko i lampe sa vremenom gube funkciju i sve ih je manje. Ipak, delovi za satove se mogu naknadno izraditi jer su od metala i drveta. U tom smislu ima više ispravnih satova. Tržište postoji. Zidni satovi se kreći od 300 do 500€. Ručni satovi se takođe nude i traže. Problem je prodaja ženskih satova. Muškarci više ne kupuju izgleda ženama skupe poklone ili one sada žele mnogo praktičnijestvari.
Lusteri se manje traže i prodaju od lampi ali prodaja nekako ide. Normalno je da neko u sobi može imati i tri lampe ali obično samo jedan luster. Problem je i taj što stari lusteri imaju veće gabarite. Visinu i širinu te se teško uklapaju u novogradnju.
Sa navalom ove robe sa istoka polako zamire ovo tržište. Zapadne marke koje su stekle renomirano ime postigle su to tako što su kopirale kinesku tehniku i ručno pravile komade sa visokim kvalitetom. Ali to je bilo pre sto godina. Opstale su neke marke kao što su Herend, Rozetal Žolnai itd. Cene su u padu.
S obzirom na cenu od 370€/kg na berzi nakiti i escajg se vrednuje pola od ovoga ili čak trećinu. Potrebno je voditi računa o čistoći srebra. Poneki komadi koji su lepi i teški za izradu a takođe i retki, iako teški samo 300 - 400 grama mogu koštati i 300€ kao npr putiri ali prodaja je teška.
Problem kod oružja kojima cev nije zalivena je u tome što moraju imati papire - dozvole. Da bi npr imali papire morate biti aktivni lovac itd. U tom smislu mi možemo pomoći sa savetima i u prodaju.
Hladno oružje se uvek traži a ponuda je slaba. Pod ponudom ne podrazumevam zarđale bajonete po 30€ koje prodavci cene 300€.
Nakit:
Nema tržišta
Tržište postoji ali to je i uslovilo da su cene stalne – formirane. Naime iako novčić ima 1500 godina on može vredeti 100 do 1000 dinara. Na cenu utiče osim retkosti i kvalitet tj očuvanost. Imamo u ponudi kilograme rimskih novčića koje je neko „stručno“ očistio tako da su sada takoreći ćelavi. Njihova vrednost je nula iako je očigledno da imaju preko 1500 godina. Zlatni novčići tj dukati imaju uvek vrednost ali ona je, uglavnom, više vezana za njihovu težinu a tek onda ide retkost. Npr poznati Napoleon III dukati koji teže oko 6 grama neki cene hiljadu evra ali to je pusta želja uzmite da je cena zlata 2000 dinara po gramu pa na to dodajete 20 ili 30% nanumizmatičku vrednost i to vam je to. Abdul Hamid dukat npr više vredi od Napoleona iako je slične težine a čak je i mlađi jer je ređi. Pitanje je , međutim ko će vam to platiti?
Priča o filateliji slična je priči o goblenima. Mladi to više ne cene pa onda nema ni interesovanja ni cene koja bi se mogla postići. Eventualno cela kolekcija po maloj ceni.
Priča o goblenima je tužna. Ljudi prave goblene i vezuju se za vreme provedeno pri njihovoj izradi. Nakon toga čuvaju goblene desetinama godina i onda poneko od njih upadne u krizu ili nema mesta na zidu i odluči da ih proda. Onda se suočava sa hladnim tržištem. Priče o tome kako su platili materijal 200€ meni lično je teško slušati zato što to ništa ne znači. Bitno je samo koliko je neko spreman za to da ponudi. Od goblena sve slabo ide zato što to nove generacije ne cene i smatraju za nešto out. Goblenski ramovi praktično ništa ne vrede. Eventualno, još se mogu prodati tajna večera zbog monumentalnosti, svadbene kočije jer idu kao poklon i kosovka devojka zbog nacionalnih motiva. Ako se premišljate da prodate prelomite to i prodajte što pre. Cene će biti sve manje. Pogledajte samo za koliko su se prodavali gobleni pre 10 godina a koliko se cene danas. Napravite interpolaciju cena i anticipirajte zaključak.
Postoje majstorski primerci kojima treba pažljivo pristupiti u prodaji i proceni ali sve više se susrećemo sa fenomenom „kupiš stan dobiješ klavir“. Naime, ljudi koji prodaju stan često za sobom ostavljaju stare klavire drvene konstrukcije koji su uz to i raštimovani. Cena popravke i seljenja tog klavira kao i cena kvadrata stana koji oni zatim zauzimaju prevazilazi njihovu prodajnu cenu. Nude se i organe na nožne papučice itd.
Nema tržišta za ove predmete. Slikari – vajari koji poseduju primerke uglavnom prodaju poznanicima ali najčešće lažiraju svoje prodaje. Da bi neko imao mesta za skulpture osim 500€ pa naviše evra treba da ima i stan od preko 100 kvadrata.
Često sam pokušao da predvidim šta će se prodati prvo u kategoriji „razno“. Nema pravila. Ponekad se proda nešto za nedelju dana a ponekad ne može ni za godinu dana. Predmeti u ovoj kategoriji nisu ništa manje vredni ali ih nismo mogli sistematizovati na sajtu. Stari telefon, gramofon ili radio koji nekome samo zauzimaju mesto i smetaju drugome su stara želja. Vrediprobati. Samo kažem nema pravila.
Stanje na tržištu antikviteta u nas. Nedostatak novca se i dalje oseća ali su se stvari stabilizovale; naime, potražnja za slikama i umetničkim predmetima je opala dok se utilitarni predmeti kao što je nameštaj, lampe i lusteri i dalje traže. Tu i tamo se javi potražnja za satovima, naročito zidnim. Što se tiče ručnih i džepnih satova tražnja je mala dok za ručnim ženskim satovima nema nikakve tražnje. Trend pada cena goblena i dalje u toku sa tendencijom da ova kategorija skoro nestane. Potražnje za bodežima i svim tipovima hladnog oružija je velika a ponuda slaba. Nude se jedino bajoneti ali male vrednosti. Što se tiče numizmatike ponuda je velika ali njihova vrednost je po komadu dosta mala. Ove je važno i to što numizmatičari vrlo vode računa o stanju banknota.
Posle leta 2008. očekivali smo rast prometa na tržištu antikviteta i umetničkih dela u periodu jesen/zima 2008/2009. Ovakva sezonska promenljivost je uslovljena godišnjim odmorima i javlja se svake godine. Ove godine međutim usled svetske finansiske krize promet je stagnirao i tokom jeseni kad je trebao da ima sezonski rast.
Stagnacija se nastavlja sve do sada. Ovo se odnosi i na domaća dela i na inostrana. Npr slika Roberta Gajgera (možete je videti na našem sajtu) je u jednom momentu postigla cenu od 2000€. Prodavac je tražio 2500€ i nije došlo do realizacije. Prodavac je čekao bolju priliku u nadi da će kriza proći. Sada ta slika postiže samo 1800€. Kriza će potrajati bar još godinu dana.
Kod nas tržište umetnina ima i nekoliko dodatnih karakteristika koje značajno utiču na smanjenje prometa.
Ljudi su uglavnom neobavešteni te smatraju da baš oni imaju "blaga" koje će ih izvući iz krize. Procena predmeta ih vrati u realnost. Npr prsten kneza Strojimira iz sredine 9. veka je prodat na aukciji u Beču za 20.000€. Naši ljudi uglavnom krenu sa desetostruko većom cenom od realne.
Vratimo se na pitanje od početka. Da li se isplati ulagati u umetnička dela?
Da, ali morate znati sledeće.
Rast vrednosti umetničkih dela je oko 8 - 9 % godišnje prosečno iz svetskih iskustava.
Međutim ovo se odnosi samo na vrhunska dela i dugoročno. Ako ste nešto kupili za 300€ ne možete očekivati da će imati taj rast vrednosti. Takođe taj rast zasigurno neće biti postignut u 2009-toj.
Sa te strane, ulaganje je isto rizično kao i ulaganje u hartije od vrednosti ili nekretnine. Kod nas su npr od 5 investicionih fondova 4 u velikim problemima. Rast penzionih fondova je navodno 8% godišnje ali to su podaci od pre finansiske krize. Postavlja se pitanje zašto rizikovati kupovinom umetnine. Trenutno veliki broj banaka daje nikad do sada viđenu godišnju kamatu na oročena devizna sredstva od oko 9%.
Ako kupujete umetničko delo morate pre svega voleti te predmete i biti spremni da ih zadržite u svom vlasništvu. Ako pak, kupujete neko delo da bi ste ga prodali morate znati sledeće:
Iako je dugoročno rast vrednosti prisutan, na momenat prodaje treba čekati dugo, nekad i po više godina. Sa vremenom se vežete za te predmete i precenjujete ih. Nema više prostora u ceni za nakupce. Oni su navikli da dižu cenu i do 100%. Razvoj savremenih tehnologija i interneta će ih eliminisati. Kupac i prodavac će se lakše sretati i provizije bi trebale da budu manje.
Šta kupovati? Naš skroman savet je slikare - srpske autore, prvi deo dvadesetog veka, pejzaži. U poslednje vreme javljaju se "antikviteti" koji su neshvatljivi klasičnim antikvarima kao npr kolekcije stripova. Iako deluje neozbiljno, njihov "prinos" je veći od pomenutog proseka. Naročito ako se prodaje van zemlje (emigraciji).
I na kraju osvrnuo bih se na izdavanje sertifikata o umetninama. Njihova potražnja nije opala, čak beleži blagi rast. Razlog tome je što ljudi sa jedne strane žele da budu sigurni šta imaju u rukama tj šta su kupili a sa druge mnogi misle da baš oni poseduju nešto vredno i da će tako "rešiti" svoje finansije. U svakom slučaju, sertifikat je preduslov za realizaciju prodaje.
Urednik sajta
Zbog finansijske krize u svetu, koja je navodno počela krizom hipotekarnih kredita u Americi (realan uzrok je verovatno previše špekulativnog kapitala), došlo je do povlačenja značajnih deviznih sredstava u matične zemlje. Cene akcija su počele vrtoglavo padati. Čak su i cene nekretnina počele padati. Za one koje imaju novac ovo je prilika za kupovinu antikviteta i umetničkih dela. Zbog krize vlasnici kapitala mogu da "ucene" prodavca i značajno snize cenu. Ovakva ulaganja su dugoročno bolja od ulaganja u hartije od vrednosti. Ako pogledamo trend kretanja cena kvalitenih umetničkih dela 
kroz godine vidimo da je njihov rast veći i od odličnih investicionih fondova koji imaju rast od 8.5% godišnje. U zemlji Srbiji čak je i nemoguće kupiti zlato te je građanin prinuđen da čuva vrednost u novcu koji je značajno opterećen sa špekulativnim kapitalom (neki kažu i do 90%). Kupovinom umetničkih predmeta osim lepote donosite i sigurnu vrednost u kuću. Kod kupovine kvalitetnog nameštaja dobijate i praktičnu vrednost. Za one sa novcem ovo je prilika da kupuju sada kada cene padaju.
Urednik sajta
Umetničke slike; poslednjih godina javlja se hiperprodukcija umetničkih slika. Slikaju kako profesionalni slikari tako i amateri. Naravno slika može biti urađena dobro i zadovoljiti likovne standarde bez obzira na autora, ali mi ovde analiziramo prodaju i cene. Najveće cene postižu slike poznatih i dokazanih autora, naročito ako su autentični predstavnici perioda. Takve slike su i relativno sigurna 
investicija jer sa vremenom ne gube na ceni. Najtraženiji su srpski slikari prva polovina 20 veka.
Knjige Prodaja ide slabo. Cene su male i kreću se 1 do 5 €. To se odnosi na knjige iz 20 veka. Od izdanja iz 19. veka, kolekcionari cene uglavnom prva izdanja. Prve knjige su se počele štampati oko 1837 (u Crnoj Gori nešto ranije), tako da što su knjige bliže toj godini imaju veću vrednost. Cene za te knjige su od 100 do 
500 €.
Nameštaj se dosta traži ali je ponuda neadekvatna. Traži se očuvan i kvalitetni nameštaj. Ljudi prodaju često oštećen i nepraktičan nameštaj. Na tržište utiče i ponuda kvalitetnih replika npr italijanske renesanse.
Numizmatika; ponuda je dosta velika. Cene su standardne i mogu se kataloški odrediti. Međutim i najređi novčići od zlata teško prelaze 300€ vrednost. Mnogi vlasnici novčića misle da će prodajom nekoliko 
novčića poboljšati svoje finansije. Kolekcije naravno imaju veću vrednost alilakše se prodaju pojedinačni primerci.
Lusteri Lusteri se traže, ali je teško formirati cenu jer je ponuda slaba. Ponuda i tražnja nikako da se "sretnu".
Filatelija; Ponuda je slaba, a potražnja praktično nikakva.
Staro oružije; Potražnja je velika a ponuda slaba. Traže se sablje, bodežiitd.
I pored veće tražnje ne postižu se veće cene. Ekstremni primer je kompletan srednjovekovnioklop koji može dostići 20 hilj. €.
Gobleni; i oni gube na vrednosti jedino se dobro kotira "tajna večera" i možda motiv sa petlovima. Traže se isključivo Vilerovi gobleni, jer su rađeni prema standardima. 
Satovi: satovi se dosta cene jer osim lepote većina njih poseduju još uvek ipraktičnu vrednost. Često vlasnici precenjuju svojesatove. Treba znati da npr. zlatni časovnici vrede do 500€, a ostali shodno tome dosta manje.
Muzički instrumenti; oko muzičkih instrumenata ima dosta nedoumica. Akosu stari ne znači i da su vredni. Pored toga, muzički instrument vam niko neće 3kupiti da ga gleda kao skulpturu.To praktično znači da on treba da budeispravan i dobro očuvan. Sa starošću rezonantna kutija dobija lepši zvuk ali postoji opasnost odkrivljenja i pucanja. Na cenu polovnih utiču i cene novih, tako da su neki zahtevi da se za neki instrument dobije novaca koliko i za novi automobil nerealni. 
Ostalo; u ovoj kategoriji ima ponuda o kojima i ne vredi pričati, ipak ima inekihinteresantnih stvari.Dosta se nude stari radio aparati i gramofoni. Radio aparati koji se mogu provući kao antikviteti su svakako lampaši sa lepim drvenimkutijama. Tranzistorski aparati u očigledno nemaju "dušu". Gramofoni bolje prolaze sa trubom i naravno extra očuvani. Sve se to svodi praktično na neki dodatak nameštaju. Cene se kreću od 100 do 600€.Nude nam i gramafonske ploče. Cene se kreću od 1 - 3 €. Razlog tome je što malo ljudi ima ispravangramafon, digitalizacija, internet i piraterija su uradili svoje. Na dvd od 20 din. stane 50albuma.
Urednik sajta
Antikviteti su po definiciji stari predmeti koji potiču iz antičkog sveta. U antički svet spadaju kulture: Mesopotamije, Egipta, Palestine, Irana, Krita, stare Grčke i starog Rima. Ipak, ovo je definicija u užem smislu. U širem smislu, danas, pod antikvitetima možemo smatrati sve stare predmete koji imaju određenu vrednost.
Generalno, pored lepote, na vrednost predmeta utiče njegova retkost i autentičnost. Reč antikvitet može imati i negativan prizvuk i to u smislu da je nešto zastarelo (npr. neki aparat). Svi ti zastareli predmeti izvrgnuti podsmehu, gube vrednost i padaju u zaborav, da bi se posle nekog vremena desilo nešto čudno. Najlepši među njima se ponovo otkrivaju i zbog njihove lepote počinju opet da bivaju cenjeni. Razlog tome je brz tempo današnjeg života, prepun hiperprodukovanih predmeta bez ikakve autentičnosti i vrednosti. U moru bezličnih predmeta, počinju, kao mali svetionici, da svetle stari predmeti, koji odražavaju jedan sistem, koji je nekad postojao i koji je odisao smirenošću i sigurnošću. Ljudi se na kraju okreću tim predmetima kao nekim utočištima.
Pravi kolekcionari, prepoznaju te predmete na vreme, kada se oni još nisu probudili iz zaborava. Na taj način stvaraju zbirke koje posle nekog vremena postaju vrlo vredne. Tako, pored estecke sadisfakcije, kolekcionar može ostvariti i značajnu materijalnu korist
Berza Antikviteta je osmišljena da funkcioniše koristeći moderne tehnologije: internet i telekomunikacije. Prednosti su te što je moguće ostvariti brzu prodaju uz relativno male troškove. U budućnosti planiramo klasične aukcije uz zakup izložbenih prostorija. Za sada se baziramo na on line prodaji. U kontaktu smo i sa određenim brojem kolekcionara tj krajnjih kupaca. Nakupci su isključeni.
Iako smo znali da je naše društvo dosta zaostalo sa upotrebom interneta ipak nismo očekivali da će slanje e mail-a sa slikom biti neki problem. Nadamo se da će se situacija u budućnosti popraviti. Što se tiče on line plaćanja stvari se sporo odvijaju kako sa strane primene pay procesora tako i sa strane rasprostranjenosti platnih kartica.
Antikviteti, berza antikviteta, Novi Sad, kupovina, antikvarni, antikvarnica, antikvitete, kupujem, prodaja, prodajem, predmet, predmeta, predmeti, ponuda, procena, oglas, oglašavanje, stare, stari, slika, slike, stilski, umetnička, umetničke, umetnički, umetničkih, nameštaj, nameštaja, berzom, starine, staro, vredni, zbirke, aukcija, aukciska, klasičan, klasična, klasični, kolekcije, kolekcionari, kolekcionarski, kupoprodaja, redak, retke, Srbija, Srbiji, Srpski, Srpske, Srpsko tržište.
